Kako funkcionišu domen i hosting

Kada neko prvi put naručuje sajt, dve reči se gotovo uvek pojave zajedno, domen i hosting. Često se mešaju, pa se misli da je reč o istoj stvari ili da jedno podrazumeva drugo. U suštini su to dva odvojena dela bez kojih sajt ne može da postoji, i vredi razumeti kako se uklapaju, makar u osnovnim crtama.

Domen je adresa

Domen je ono što ukucate u pregledač, na primer reload.rs. Njegova jedina svrha je da bude lako pamtljiva adresa. Iza svakog domena zapravo stoji niz brojeva, takozvana IP adresa servera, koju ljudi teško pamte. Domen je tu da taj niz brojeva zameni nečim što se izgovara i pamti. Vlasništvo nad domenom se ne kupuje zauvek, već zakupljuje na godišnjem nivou, pa je važno da bude registrovan na vas ili vašu ustanovu, a ne na nekog drugog.

DNS je imenik koji povezuje adresu i server

Da bi pregledač znao gde se sajt zapravo nalazi, postoji sistem koji se zove DNS. Najlakše ga je zamisliti kao ogroman telefonski imenik interneta. Kada ukucate domen, DNS u pozadini potraži kom serveru taj domen pripada i uputi vas na njega. Zbog toga, kada se sajt preseli na drugi server, dovoljno je promeniti taj zapis, a posetilac i dalje koristi istu adresu.

Hosting je mesto gde sajt živi

Ako je domen adresa, hosting je sam stan na toj adresi. To je prostor na serveru, računaru koji je stalno uključen i povezan na internet, gde se čuvaju sve datoteke i baza podataka vašeg sajta. Kada neko otvori vašu adresu, server isporuči te datoteke njegovom pregledaču. Od kvaliteta i blizine tog servera u velikoj meri zavisi koliko se brzo sajt učitava, o čemu pišemo i u tekstu o brzini i mobilnoj verziji.

Kako se domen i hosting povezuju

U praksi izgleda jednostavno. Zakupite domen, zakupite hosting, a zatim kroz DNS usmerite domen na taj hosting. Nekada su domen i hosting kod istog provajdera, pa je povezivanje gotovo automatsko, a nekada su kod različitih, pa se podešava ručno. U oba slučaja, kada je veza uspostavljena, kucanje adrese vodi posetioca pravo do vašeg sajta.

Različite vrste hostinga

Hosting nije jedna te ista usluga. Najpovoljniji je takozvani deljeni hosting, gde više sajtova deli isti server, što je sasvim dovoljno za manje sajtove sa umerenom posetom. Kada sajt poraste ili traži više stabilnosti, prelazi se na virtuelni privatni server, koji daje izdvojen deo resursa samo za vas. Za najzahtevnije slučajeve postoji namenski server, gde je cela mašina vaša. Poslednjih godina sve je prisutniji i hosting u oblaku, koji resurse dodeljuje fleksibilno, prema trenutnoj potrebi. Za većinu ustanova i firmi izbor se svodi na prve dve opcije, a prava mera se određuje prema očekivanoj poseti.

SSL, mali ali važan dodatak

Uz hosting gotovo uvek ide i SSL sertifikat. On uspostavlja zaštićenu vezu između posetioca i sajta, pa se adresa prikazuje sa https i katancem. Pored toga što štiti podatke koje posetilac unosi, postao je i podrazumevani standard koji pretraživači očekuju. Za sajt ustanove to treba smatrati obaveznim minimumom, o čemu više pišemo u tekstu o domenu, hostingu i bezbednosti.

Šta od svega ovoga treba da znate

Nije neophodno da sami podešavate DNS zapise ili birate vrstu servera. To je posao onoga ko vam pravi i održava sajt. Ono što jeste korisno da znate jeste da su domen i hosting dve odvojene stavke, da se obe plaćaju na godišnjem nivou i da treba da budu registrovane na vas. Tako zadržavate kontrolu nad sopstvenim sajtom, bez obzira na to ko ga tehnički održava. Ako vam treba neko da to preuzme na sebe, javite nam se.

Česta pitanja