Gde hostovati sajt u Srbiji i šta je Državni data centar

Kada je domen rešen, ostaje pitanje gde će sajt zapravo stajati. Izbor hostinga deluje kao tehnički detalj, ali u njemu se kriju brzina sajta, njegova stabilnost, pa i usklađenost sa propisima kada je reč o javnom sektoru. Vredi razmisliti o tome gde hostovati, a ne uzeti prvu ponudu koja se pojavi.

Lokalni ili strani server

Prva odluka je gde se server fizički nalazi. Strani hosting ume da bude jeftin i da nudi širok izbor, ali za domaću publiku server u Srbiji po pravilu znači manju latenciju i brže učitavanje. Uz to ide i podrška na srpskom jeziku, što olakšava komunikaciju kada nešto zatreba. Za firme koje rade pretežno sa domaćim posetiocima, lokalni hosting je najčešće razumniji izbor, čak i kada je nešto skuplji.

Zašto je za javni sektor lokacija obavezna, a ne stvar ukusa

Kod ustanova i organa vlasti ovo nije stvar procene. Propisi o elektronskoj upravi predviđaju da se veb prezentacija organa čuva u Državnom data centru ili na serveru u Republici Srbiji koji ispunjava bezbednosne standarde. Drugim rečima, nasumično odabran strani hosting za sajt institucije nije u skladu sa pravilima. Tome se pridružuje i logika zaštite podataka, jer je za podatke građana poželjno da ostanu u zemlji, o čemu pišemo u tekstu o zaštiti podataka.

Državni data centar u Kragujevcu

Upravo zbog te obaveze država je izgradila sopstveni data centar u Kragujevcu, koji je počeo sa radom krajem 2020. godine i kojim upravlja Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu. On služi za smeštaj i čuvanje podataka državnih organa i registara, kao i za infrastrukturu elektronske uprave, uz visok nivo pouzdanosti i bezbednosti. Za mnoge institucije to je prirodno mesto za njihov sajt i sisteme, a deo kapaciteta dostupan je i pod komercijalnim uslovima.

Koju vrstu hostinga izabrati

Bez obzira na to gde se server nalazi, ostaje pitanje obima. Za manji sajt sa umerenom posetom sasvim je dovoljan deljeni hosting, gde više sajtova deli isti server. Kada poseta poraste ili kada je potrebna veća stabilnost, prelazi se na virtuelni privatni server, a za najzahtevnije slučajeve na namenski server ili rešenje u oblaku. O razlikama među ovim tipovima pisali smo u tekstu o tome kako funkcionišu domen i hosting. Pravu meru najlakše je odrediti prema očekivanoj poseti i prirodi sajta, pa nema potrebe plaćati kapacitet koji vam ne treba.

Šta još da proverite

Pored cene i lokacije, vredi obratiti pažnju na nekoliko stvari koje se lako previde. Tu su redovne sigurnosne kopije, koje vam vraćaju sajt ako nešto pođe naopako, zatim uključen SSL sertifikat za zaštićenu vezu, kao i dostupnost podrške kada zatreba. Za ustanove je važna i godišnja provera bezbednosti, koju propisi i očekuju. Dobar provajder o većini ovih stvari brine umesto vas, pa pitanje na kraju nije samo koliko košta, već šta sve dobijate.

Kako da se odlučite

Ako niste sigurni koja opcija odgovara vašem sajtu, korisno je krenuti od dva pitanja. Ko su posetioci i kolika se poseta očekuje. Odatle se lako stiže do odluke o lokaciji i tipu hostinga. Spisak konkretnih domaćih provajdera dali smo u tekstu o provajderima hostinga u Srbiji, a ako želite da ceo izbor i podešavanje prepustite nama, javite se.

Česta pitanja