Kako da sajt državne ustanove bude usklađen sa zakonom

Kada pravite sajt za firmu, uglavnom ste slobodni da radite kako mislite da je najbolje. Kada pravite sajt za državnu ustanovu ili organ vlasti, pravila su drugačija. Postoji niz propisa koji tačno govore šta takav sajt mora da ima, kako mora da izgleda i gde sme da bude smešten. U ovom tekstu prolazimo kroz najvažnije obaveze, jezikom koji razume i osoba koja nije pravnik.

Odakle uopšte dolaze obaveze

Osnov je Zakon o elektronskoj upravi iz 2018. godine. On u članu 28 kaže da je organ dužan da izradi i održava svoju veb prezentaciju, da sadržaj mora biti dostupan i na mobilnim uređajima i usklađen sa standardima pristupačnosti, kao i da za tačnost odgovara rukovodilac organa. Taj isti član ovlašćuje Vladu da bliže uredi detalje.

Ti detalji su razrađeni u Uredbi o bližim uslovima za izradu i održavanje veb prezentacije organa, koja je u primeni od početka 2019. godine. Uredba je zapravo najvažniji dokument za svakoga ko pravi ovakav sajt, jer ulazi u konkretne zahteve. Ono što je važno znati odmah na početku: ona se ne odnosi samo na ministarstva, već izričito i na ustanove, javna preduzeća i jedinice lokalne samouprave. Detaljno kroz nju prolazimo u tekstu o Uredbi o veb prezentaciji organa.

Obavezne celine na naslovnoj strani

Uredba u članu 8 navodi celine koje naslovna strana mora da sadrži. To su usluge, vesti ili aktuelnosti, projekti, dokumenti, arhiva, informacije o organu (ono što obično zovemo „O nama”), kontakt i mapa sajta. Ako neka od ovih celina nedostaje, sajt formalno nije usklađen.

Pored toga, isti član traži preglednu navigaciju: meni, „breadcrumb” putanju koja pokazuje gde se posetilac nalazi, brze linkove i pretragu po ključnim rečima na svim pismima na kojima je sajt napravljen.

Jezik i pismo

Član 6 Uredbe upućuje na to da se sajt izrađuje na jeziku i pismu u službenoj upotrebi. Za organe to znači da je ćirilica osnovno pismo. Latinica ili strani jezik mogu da postoje kao dodatak ili prevod, ali ne kao zamena za ćirilicu. Ovo mnogi previde, pa onda naknadno prepravljaju ceo sajt.

Pristupačnost

Pristupačnost je posebna priča i o njoj smo pisali detaljnije u vodiču o pristupačnosti. Ukratko, član 5 traži da sajt mogu da koriste i osobe sa invaliditetom: tekstualne alternative za slike, mogućnost uvećanja teksta, navigacija tastaturom, dovoljan kontrast i posebna strana posvećena pristupačnosti. Tu je i obaveza provere koda kroz zvanični W3C validator.

Dokumenti, otvoreni podaci i transparentnost

Sadržaj mora biti tačan, ažuran i arhiviran, a dokumenti dostupni u čitljivim formatima i u mašinski čitljivom obliku. Uz to idu i obaveze iz drugih propisa: Informator o radu koji se izrađuje i redovno ažurira, kao i objava podataka o javnim nabavkama. O zaštiti podataka posetilaca brine se kroz politiku privatnosti, o čemu pišemo u tekstu o zaštiti podataka i kolačićima.

Domen, hosting i bezbednost

Uredba u članu 11 govori o domenu, a u članu 10 o bezbednosti i smeštaju sajta. Pošto je tema obimna, razdvojili smo je u poseban tekst o .gov.rs domenu, hostingu i bezbednosti.

Provera usklađenosti jednom godišnje

Član 13 uvodi obavezu samoocenjivanja najmanje jednom godišnje, kroz za to predviđen softver. To znači da usklađenost nije nešto što se uradi jednom pa zaboravi. Sajt se proverava redovno, a izveštaj se objavljuje.

Šta sve ovo znači u praksi

Najjednostavnije rečeno, sajt javne ustanove treba planirati tako da pravila budu ugrađena od početka. Kada se na njih misli unapred, ispunjavanje obaveza ne košta mnogo. Kada se dodaju naknadno, ume da se pretvori u prepravku celog sajta. Mi smo zato napravili platformu za javni sektor koja većinu ovih zahteva pokriva odmah, pa ustanova može da se bavi sadržajem umesto tehnikom.

Ako pravite ili obnavljate sajt ustanove i niste sigurni odakle da počnete, javite nam se. Pomoći ćemo da napravite spisak obaveza i plan koji ima smisla.

Česta pitanja