Pristupačnost sajta državne ustanove: praktičan vodič

Pristupačan sajt je sajt koji mogu da koriste i ljudi koji ga ne vide, ne čuju ili ne koriste miš. To je slepa osoba koja sluša sajt preko čitača ekrana, slabovido lice koje uveličava tekst, čovek sa povredom ruke koji se kroz stranicu kreće samo tastaturom, ili stariji korisnik kome sitna slova i bledi tekst prave muku. Za privatnu firmu pristupačnost je pametna odluka jer proširuje krug korisnika. Za organe javne vlasti u Srbiji ona je i pitanje usklađenosti sa propisima.

U ovom vodiču objašnjavamo šta pristupačnost tačno znači, koji su konkretni zahtevi, šta o tome kaže domaća regulativa, kako stoji stvar sa Evropskim aktom o pristupačnosti i kako sami da proverite svoj sajt.

Šta znači pristupačan sajt

Međunarodni standard za pristupačnost veba zove se WCAG (Web Content Accessibility Guidelines), a izdaje ga W3C. Aktuelna verzija je WCAG 2.2. Ceo standard stoji na četiri principa, koja se lako pamte: sadržaj treba da bude perceptivan (može da se opazi na više načina), operabilan (može da se koristi i bez miša), razumljiv (jasan i predvidiv) i robustan (radi sa pomoćnim tehnologijama poput čitača ekrana).

Zahtevi su podeljeni u tri nivoa: A, AA i AAA. U praksi je AA nivo koji se svuda traži kao razuman cilj, i njega treba imati na umu kada se priča o pristupačnom sajtu.

Zašto je pristupačnost obaveza za organe u Srbiji

Za organe državne uprave i jedinice lokalne samouprave pristupačnost veb-prezentacije direktno propisuje Uredba o bližim uslovima za izradu i održavanje veb prezentacije organa (Službeni glasnik RS, broj 104/2018). Uredba u članu 5 traži da prezentacija bude pristupačna, a u članu 7 postavlja i konkretne zahteve, poput dovoljnog kontrasta teksta i pozadine.

Za javna preduzeća i ustanove, poput škola, domova zdravlja i komunalnih preduzeća, standarde iz Uredbe najpoštenije je posmatrati kao referentni okvir i dobru praksu, dok obavezu pristupačnog i nediskriminatornog pristupa nose i drugi propisi, pre svega Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Poenta nije da se plašite jednog konkretnog člana, nego da pristupačnost tretirate kao standard kvaliteta koji se od javnog sektora očekuje.

WCAG nivo AA: konkretni zahtevi

Da priča ne ostane apstraktna, evo šta AA nivo znači u praksi, na stvarima koje se vide na svakoj stranici:

• Kontrast teksta. Odnos svetline teksta i pozadine treba da bude najmanje 4,5 prema 1 za običan tekst. Klasičan primer greške je svetla žuta slova na beloj podlozi, koja izgledaju moderno, a jedva se čitaju.
• Uvećanje teksta. Korisnik treba da može da uveća tekst do 200 odsto, a da se sajt ne raspadne i da sadržaj ostane čitljiv.
• Rad tastaturom. Kroz ceo sajt, menije, forme i dugmad, mora da se stigne i bez miša, samo tasterom Tab i Enter.
• Vidljiv fokus. Kada se krećete tastaturom, mora se jasno videti gde ste, na kom linku ili polju.
• Alternativni tekst za slike. Svaka slika koja nosi informaciju treba opis koji čitač ekrana može da pročita.
• Jasni linkovi i labele. Link treba da kaže kuda vodi, a svako polje u formi treba svoju labelu, ne samo sivi tekst koji nestane kada počnete da kucate.
• Titlovi za video. Snimci sa govorom treba da imaju titl, da ih mogu pratiti i osobe koje ne čuju.

Ništa od ovoga ne kvari izgled sajta. Naprotiv, pristupačan sajt je po pravilu i pregledniji i brži, a usput ga i pretraživači lakše čitaju, pa je pristupačnost istovremeno i deo SEO-a.

Evropski akt o pristupačnosti: tiče li se Srbije

Evropski akt o pristupačnosti (European Accessibility Act) je propis Evropske unije koji od 28. juna 2025. traži da širok krug proizvoda i usluga, uključujući sajtove, prodavnice i aplikacije, bude pristupačan. On se tehnički oslanja na standard EN 301 549, koji opet upućuje na WCAG.

Srbija nije članica Evropske unije, pa ovaj akt ne obavezuje direktno subjekte u Srbiji. Ipak, važan je iz tri razloga. Prvo, ako prodajete robu ili usluge kupcima u EU, njihova pravila mogu da se odnose na vas. Drugo, domaća regulativa vremenom ide u istom smeru, pa je pametnije uskladiti se odmah nego stizati naknadno. Treće, WCAG je i ovako postao de fakto standard, tako da rad po njemu pokriva i domaće i evropske zahteve.

Kako da proverite pristupačnost svog sajta

Osnovnu proveru možete da uradite i sami, za nekoliko minuta:

• Probajte da prođete kroz sajt samo tastaturom, bez miša. Ako negde zapnete, tu je problem.
• Uvećajte stranicu na 200 odsto u pregledaču i vidite da li se sve i dalje čita.
• Proverite kontrast sumnjivih mesta besplatnim alatom, na primer WebAIM Contrast Checker.
• Pustite automatsku proveru alatima kao što su WAVE, axe ili Lighthouse u pregledaču Chrome.

Automatski alati hvataju veliki deo grešaka, ali ne sve, jer neke stvari, poput smislenog alternativnog teksta, može da proceni samo čovek. Za organe koji imaju obavezu, tu je i samoocenjivanje pristupačnosti predviđeno domaćom regulativom, koje se radi po propisanom obrascu.

Česte greške koje viđamo

• Nizak kontrast, najčešće svetli tekst na svetloj podlozi.
• Slike bez alternativnog teksta, pa čitač ekrana pročita samo naziv fajla.
• Skenirani PDF dokumenti koji su za čitač ekrana samo slika, bez teksta.
• Forme bez labela, u kojima korisnik čitača ne zna šta se traži u kom polju.
• Sajt koji radi samo mišem, sa menijima koji se otvaraju na prelaz kursora.

Ako vodite ustanovu ili javno preduzeće i niste sigurni koliko je vaš sajt pristupačan, možemo da uradimo pregled i konkretan spisak popravki po prioritetu. Pogledajte kako radimo veb-sajtove za državne ustanove i preduzeća ili nam se javite. Uz ovo dobro ide i tekst o tome kako da sajt državne ustanove bude usklađen sa zakonom i o standardima veb-dizajna za javne institucije.

Česta pitanja