.gov.rs domen, hosting i bezbednost državnih institucija

Adresa sajta i mesto gde je sajt smešten deluju kao tehnički detalji, ali za ustanove su deo pravila. Pogrešan domen ili nebezbedan hosting mogu da naprave problem i pri proveri usklađenosti i pri napadu. Evo šta treba znati o domenu, hostingu i bezbednosti sajta u javnom sektoru.

Ko upravlja domenima u Srbiji

Nacionalnim domenima .rs i .срб upravlja RNIDS, Registar nacionalnog internet domena Srbije. Pored osnovnog .rs, postoje i prostori kao što su .co.rs, .org.rs, .edu.rs i ćirilični ekvivalenti. Obične firme i organizacije svoj domen registruju kod ovlašćenih registara.

Poseban status .gov.rs domena

Domen .gov.rs nije kao ostali. On je rezervisan za organe vlasti, a registraciju ne obavlja komercijalni registar, već nadležna služba Vlade. Uredba o veb prezentaciji organa u članu 11 upravo to i propisuje: organi koriste poddomen .gov.rs, odnosno ćirilički .упр.срб. Tu spadaju i službeni imejlovi u obliku ime.prezime na domenu organa, uz bar jednu opštu adresu poput kontakt ili info.

U praksi, da li će tačno ustanova ili javno preduzeće dobiti .gov.rs zavisi od dodele od strane te nadležne službe. Obrazovne ustanove često koriste .edu.rs, a mnogi lokalni sajtovi rade na adresi sa nazivom opštine. Zato je dobro da se pre izrade proveri koji domen vam pripada, da ne biste kasnije menjali adresu, što povlači i gubitak u vidljivosti na pretraživačima.

Gde sajt sme da bude smešten

Član 10 Uredbe govori o bezbednosti i smeštaju: za organe državne uprave sajt se čuva u Državnom data centru za upravljanje i čuvanje podataka ili na serveru u Republici Srbiji koji ispunjava bezbednosne standarde. Za javna preduzeća i ustanove to je preporuka i pitanje zaštite podataka, a ne nužno stroga obaveza, pa za konkretan subjekt vredi proveriti šta se traži. U svakom slučaju, nasumično odabran strani hosting retko je dobar izbor za sajt institucije. O opcijama pišemo u tekstu o hostovanju u Srbiji i Državnom data centru.

Zaštićena veza

Iako Uredba ne pominje izričito reč HTTPS, zaštićena veza je danas podrazumevani standard i deo onoga što se smatra bezbednim. Sertifikat koji uspostavlja zaštićenu vezu štiti podatke koje posetioci unose i pozitivno utiče na poverenje i na rangiranje. Za sajt ustanove ovo treba smatrati obaveznim minimumom.

Redovne provere i kopije

Bezbednost nije jednokratan posao. Uredba traži proveru bezbednosti najmanje jednom godišnje. U praksi, dobro održavan sajt ima redovne nadogradnje sistema, sigurnosne kopije i kontrolisan pristup, tako da se i posle napada ili greške može brzo vratiti u rad. O održavanju kao stalnoj obavezi pišemo i u tekstu o izboru izvođača, a šta sve pokriva stalna briga o sajtu u tekstu o održavanju sajtova.

Pismo u adresi i sadržaju

Pošto su organi obavezni da koriste ćirilicu kao osnovno pismo, vredi razmisliti i o ćiriličnom domenu .срб kao dopuni. Nije obavezno, ali se uklapa u širu sliku usklađenog sajta. O obavezi pisma pišemo u tekstu o usklađenosti sa zakonom.

Šta proveriti pre izrade sajta institucije

Da se kasnije ne bi ispravljalo ono što se na početku lako reši, pre izrade sajta institucije vredi proći kroz kratku listu:

• Koji domen vam pripada i kako se dodeljuje, da adresa bude ispravna od prvog dana.
• Gde će sajt biti smešten i da li server ispunjava tražene bezbednosne standarde.
• Da li je uključena zaštićena veza i ko izdaje i obnavlja sertifikat.
• Ko radi sigurnosne kopije i koliko često, i kako se sajt vraća posle kvara.
• Ko sprovodi godišnju proveru bezbednosti i vodi računa o nadogradnjama.
• Da li je predviđena ćirilica kao osnovno pismo, u adresi i u sadržaju.

Ako na sva ova pitanja postoji jasan odgovor pre nego što izrada počne, kasnije nema neprijatnih iznenađenja ni pri radu ni pri proveri usklađenosti.

Zaključak

Domen, hosting i bezbednost su temelj na kome stoji sve ostalo. Ako je temelj pogrešan, ni najlepši dizajn ne pomaže. Zato ove odluke donesite na početku, idealno uz nekoga ko je već prošao kroz proces za druge ustanove. Ako vam treba takav partner, tu smo.

Česta pitanja