Izrada sajta za advokate: šta kancelarija sme i šta joj treba

Izrada sajta za advokate je posao sa posebnim pravilima igre. Advokatura nije delatnost koja sme da se oglašava kao trgovina ili zanat, pa sajt advokatske kancelarije mora da informiše, a ne da reklamira. Granica između ta dva zvuči tanko, ali se u praksi da povući precizno, i upravo o tome je ovaj tekst. Prolazimo kroz ono što kancelarija sme da objavi, šta joj na sajtu zaista treba da bi je klijenti pronašli i izabrali, i gde advokatski sajtovi najčešće omanu. Kako posao inače teče od prvog razgovora do objave, pročitajte u vodiču kroz izradu sajta. Ovde nas zanima isključivo advokatura.

Šta advokat sme na sajtu: informisanje, ne reklama

Kodeks profesionalne etike advokata zabranjuje reklamiranje: advokat ne sme da nudi usluge, da stiče klijente reklamom niti da se hvali sposobnostima i rezultatima. Isti Kodeks, međutim, ne zabranjuje informisanje javnosti o tome da kancelarija postoji, kojim se oblastima prava bavi i kako se dolazi do nje. Sajt koji iznosi činjenice o kancelariji je dozvoljen i uobičajen; sajt koji obećava pobedu u sporu, poziva na angažovanje ili sebe proglašava najboljim prelazi granicu. Celokupan tekst Kodeksa je javno dostupan na Paragrafu, a pre objave sajta vredi proveriti i aktuelnu praksu komore, jer se tumačenja vremenom dorađuju.

U praksi to znači nekoliko jednostavnih uredničkih odluka. Piše se „bavimo se privrednim pravom“, ne „rešićemo vaš spor“. Navode se oblasti rada, obrazovanje i jezici, ne procenti dobijenih predmeta. Nema poziva tipa „angažujte nas odmah“, nema poređenja sa drugim advokatima, nema plaćenih superlativa. Dobra vest za svakog advokata: takav, odmeren sajt deluje ozbiljnije od bilo koje reklame, jer klijent koji bira advokata i sam traži ozbiljnost, a ne marketinški ton.

Šta sajt advokatske kancelarije treba da sadrži

Srž advokatskog sajta čine tri vrste strana. Prva je predstavljanje kancelarije: ko je osnovao, od kada radi, koje su vrednosti i način rada. Druga su oblasti prakse, i tu se pravi najviše razlike. Umesto jednog spiska od petnaest stavki, svaka važnija oblast zaslužuje svoju stranu: privredno pravo, radno pravo, nepokretnosti, nasleđivanje, naknada štete. Na svakoj strani se običnim jezikom objasni čime se kancelarija u toj oblasti bavi i kakva pitanja klijenti obično donose. Takve strane rade dvostruki posao: klijentu pokazuju da ste pravi izbor za njegov problem, a pretraživaču daju jasan signal za šta da vas prikaže.

Treća vrsta su biografije. Klijent ne angažuje zgradu nego čoveka, pa stranica svakog advokata sa fotografijom, obrazovanjem, oblastima rada i jezicima koje govori direktno utiče na odluku. Uz to idu i praktični podaci: adresa sa mapom, radno vreme, telefon i mejl vidljivi na svakoj strani. Ako kancelarija piše stručne tekstove, blog sa objašnjenjima propisa i postupaka je sasvim dozvoljen i vrlo koristan, sve dok tekstovi objašnjavaju pravo, a ne nude usluge.

Poverenje i diskrecija: upiti, podaci, bezbednost

Čovek koji piše advokatu često iznosi osetljive stvari već u prvoj poruci. Zato kontakt forma na advokatskom sajtu traži samo ono što je neophodno: ime, kontakt i poruku. Svako dodatno polje je prepreka, a svaki nepotreban podatak je i teret po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, koji se primenjuje i na upite sa sajta. Uz formu stoji kratko obaveštenje o tome ko podatke obrađuje i koliko se čuvaju, a sajt mora imati politiku privatnosti pisanu za ovu namenu, ne kopiranu sa tuđeg sajta.

Tehnička strana poverenja se podrazumeva, ali je navodimo jer se često zanemari: sertifikat za šifrovanu vezu, pošta na sopstvenom domenu umesto besplatnih adresa, i server kod pouzdanog provajdera. Advokat koji prima upite na opštu besplatnu adresu šalje pogrešnu poruku pre nego što je razgovor i počeo.

Dobro je dogovoriti i šta se dešava sa upitom kada stigne. Ko ga čita, za koliko se odgovara, i šta sa porukama koje ne vode angažovanju. Kancelarija koja na svaki upit odgovori u roku od jednog radnog dana, makar i da uputi dalje, gradi glas koji se prepričava. Sajt dovodi upit do praga, a način na koji se na njega odgovori odlučuje da li je iz upita nastao klijent.

Gde advokatski sajtovi najčešće greše

Prva i najčešća greška: strana „oblasti rada“ koja je samo spisak pojmova, bez ijedne rečenice objašnjenja. Takva strana ne pomaže ni klijentu ni vidljivosti, jer se ničim ne razlikuje od stotina istih spiskova. Druga greška je prepisivanje zakona. Klijent ne traži tekst propisa, njega zanima šta propis znači za njegovu situaciju; tekst koji prevodi pravo na svakodnevni jezik vredi deset prepisanih članova.

Treća greška su kupljeni strani šabloni sa slikama sudnica iz drugih pravnih sistema, vagama i tegovima iz fotobanki. Deluju generično i hladno, a kancelariji oduzimaju upravo ono što sajt treba da gradi: utisak da iza svega stoje stvarni ljudi. Četvrta greška je zapušten sadržaj: poslednja objava od pre tri godine, bivši saradnik još uvek na stranici tima, stari brojevi telefona. Za kancelariju koja živi od tačnosti, netačan sajt je ozbiljan autogol. I peta, formulacije koje klize u reklamu: „najuspešnija kancelarija“, „garantujemo rezultat“. Osim što krše pravila struke, kod ozbiljnog klijenta izazivaju suprotan efekat od željenog.

Kako klijenti zapravo traže advokata

Deo klijenata dolazi po preporuci, i tu sajt služi kao potvrda: čovek dobije ime, pa ga potraži da proveri utisak. Drugi deo kreće od pretrage, i to gotovo uvek u obliku oblast plus grad: advokat za radno pravo i naziv grada, advokat za nekretnine i deo grada. Upravo zato strane po oblastima prakse toliko vrede, jer se pretraga poklapa sa stranom koja o toj oblasti govori.

Za lokalnu vidljivost je važan i Google poslovni profil kancelarije sa tačnom adresom i radnim vremenom, povezan sa sajtom. Kako se lokalna vidljivost gradi i šta na nju utiče, detaljno razlažemo u vodiču za lokalni SEO. Stručni tekstovi dodatno šire mrežu: kancelarija koja je jasno objasnila postupak ostavinske rasprave biće pronađena od ljudi koji taj postupak tek čeka, a to su sutrašnji klijenti.

Vredi razumeti i redosled kojim se taj put odvija. Čovek sa pravnim problemom retko prvo kuca ime advokata; on kuca svoj problem. Otkaz bez otkaznog roka, kupovina stana u izgradnji, zaostavina posle smrti roditelja. Ako njegova pretraga sretne vaš tekst koji baš to objašnjava, i ako iz teksta vidi da se kancelarija tim pitanjima bavi svakodnevno, prirodan sledeći korak je strana sa kontaktom. Sajt tako radi posao koji nijedan imenik advokata ne može: povezuje konkretan problem konkretnog čoveka sa kancelarijom koja ga rešava, i to u trenutku kada je problem najglasniji.

Domen, naziv i vizuelni identitet kancelarije

Domen advokatskog sajta treba da nosi naziv kancelarije ili prezime, po mogućstvu na nacionalnom domenu: kratko, čitko i bez skraćenica koje se moraju diktirati preko telefona. Adresa elektronske pošte na istom domenu je deo istog utiska; upit poslat na ime i prezime na sopstvenom domenu i isti taj upit na besplatnoj adresi ne ostavljaju isti trag kod klijenta.

Vizuelno, advokatski sajt traži suzdržanost: mirne boje, uredna tipografija, stvarne fotografije kancelarije i ljudi umesto kupljenih prizora sudnica i tegova pravde. Ozbiljnost se ne postiže tamnim tonovima i latinskim citatima, nego redom, tačnošću i jasnim jezikom. Dizajn koji se ne nameće ostavlja prostor onome što klijenta stvarno zanima: ko ste i kako radite. To je ujedno i razlog zašto se advokatski sajtovi rade po meri, a ne na kupljenom šablonu koji već koristi stotinu kancelarija širom sveta.

Cene usluga na sajtu: šta sa advokatskom tarifom

Za razliku od većine delatnosti, advokatske usluge se ne naplaćuju po slobodnom cenovniku: nagrade i naknade troškova za rad advokata uređuje advokatska tarifa. Zato na advokatskim sajtovima nema cenovnika usluga kakav ima zanatska radnja, i to je ispravno. Umesto isticanja cena, sajt može činjenično da navede da se rad naplaćuje u skladu sa važećom tarifom i da se visina troškova procenjuje na osnovu vrste i složenosti predmeta, o čemu se klijent informiše u direktnom razgovoru.

Takva formulacija poštuje pravila struke, a klijentu daje ono što mu zapravo treba: izvesnost da cena postoji, da je uređena i da neće biti iznenađenja. Svaki pokušaj da se na sajtu licitira povoljnošću bio bi i protivan duhu Kodeksa i štetan po utisak, jer se advokat ne bira po ceni nego po poverenju.

Više jezika za strane klijente

Kancelarije koje rade sa stranim ulagačima, firmama u stranom vlasništvu ili građanima iz dijaspore treba da imaju sajt bar i na engleskom. Važno je da strana verzija ne bude mašinski prevod: pravna terminologija je nemilosrdna prema automatici, a strani klijent upravo po jeziku procenjuje da li kancelarija ume da ga zastupa. Za kancelarije sa nemačkom, ruskom ili italijanskom klijentelom isti princip važi i za te jezike. Tehnički se višejezičnost postavlja tako da svaka jezička verzija ima svoju adresu i da pretraživači znaju koja je verzija za koga, što je deo posla izvođača, ne vaš.

Koliko košta sajt advokatske kancelarije

Sajt kancelarije je po obimu prezentacioni sajt sa većim brojem pažljivo napisanih strana, pa se kreće od 150.000 dinara, a sa višejezičnošću i većim brojem oblasti prakse ide naviše. Detaljan pregled cena po tipu sajta i spisak onoga što u cenu ulazi dali smo u cenovniku izrade sajta. Rok je obično nekoliko nedelja, pri čemu najviše vremena uzima sadržaj: tekstove o oblastima prakse vredi pisati zajedno, mi strukturu i jezik, vi pravnu suštinu. Posle objave sajt ide na održavanje kao i svaki drugi, uz napomenu da kancelariji zapušten sajt šteti više nego većini drugih delatnosti.

Kontrolna lista pre objave

Pre nego što sajt kancelarije pustite u javnost, prođite kroz ovih deset tačaka:

1. Nijedna rečenica ne nudi usluge niti obećava ishod postupka.
2. Nema superlativa ni poređenja sa drugim advokatima.
3. Svaka važnija oblast prakse ima svoju stranu sa objašnjenjem.
4. Svaki advokat ima biografiju sa fotografijom i jezicima.
5. Kontakt podaci su vidljivi na svakoj strani, mapa radi.
6. Kontakt forma traži minimum podataka i ima obaveštenje o obradi.
7. Politika privatnosti je pisana za vaš sajt, ne kopirana.
8. Veza je šifrovana, pošta ide preko sopstvenog domena.
9. Google poslovni profil postoji i povezan je sa sajtom.
10. Sadržaj je tačan: ljudi, brojevi, adrese i tekstovi odražavaju današnje stanje.

Ako kancelarija već ima sajt koji ne prolazi ovu listu, popravka je obično manji zahvat nego što izgleda, a za procenu je dovoljno da nam pošaljete adresu sajta kroz upit kakav šalju i druge firme.

Česta pitanja