Informator o radu: zakonska obaveza državnih organa

Informator o radu je jedan od onih dokumenata za koje svi u javnom sektoru znaju da postoje, ali oko kojih se svake godine ponovo lome koplja: šta tačno mora da sadrži, gde se objavljuje i ko snosi odgovornost ako ga nema. Od izmena zakona iz 2021. godine pravila su se dosta promenila, pa deo onoga što ćete naći po starijim tekstovima više ne važi. Ovaj vodič sređuje stvari na jednom mestu, sa tačnim članovima i rokovima, i objašnjava kako se informator povezuje sa sajtom organa.

Šta je informator o radu

Informator o radu (na ćirilici: информатор о раду) je javni dokument u kome organ javne vlasti na jednom mestu opisuje ko je, šta radi, po kojim propisima postupa, koje usluge pruža i kako troši novac. Zamišljen je kao stalno dostupna, uredno održavana lična karta organa, da građanin, novinar ili preduzetnik ne mora da šalje zahtev za svaku osnovnu informaciju. Obaveza izrade informatora propisana je članom 39 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Ko je u obavezi da izradi informator

Obaveza se ne odnosi samo na ministarstva i opštine. Zakon u članu 3 pojam organa javne vlasti postavlja široko, pa informator moraju da imaju:

• organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave,
• javna preduzeća, ustanove i organizacije osnovane propisom ili odlukom organa vlasti (škole, domovi zdravlja, komunalna preduzeća, ustanove kulture i slično),
• privredna društva u kojima je organ vlasti osnivač ili član sa 50 odsto i više kapitala,
• pravna lica kojima su poverena javna ovlašćenja ili koja obavljaju delatnost od opšteg interesa,
• pravna lica koja se sa više od polovine prihoda finansiraju iz budžeta.

Drugim rečima, ako ste škola, dom zdravlja, javno komunalno preduzeće ili ustanova, informator o radu je vaša zakonska obaveza, a ne stvar dobre volje. Posebno smo pisali o tome šta sajt javnog preduzeća mora da sadrži.

Šta se promenilo izmenama zakona iz 2021.

Do 2021. godine informatori su bili PDF ili veb-stranice, svako ih je pravio na svoj način, i po formi su se dosta razlikovali. Izmene zakona to su ujednačile. Sada većina organa informator izrađuje u elektronskom i mašinski čitljivom obliku i objavljuje ga kroz Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu, koji vodi i održava Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, na adresi informator.poverenik.rs.

Način popunjavanja detaljno propisuje Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu organa javne vlasti, objavljeno u „Službenom glasniku RS”, broj 10/2022. Prvobitni rok da organi izrade informator po novim pravilima bio je 17. novembar 2022. godine, pa ako neko i danas ima samo stari PDF na sajtu, a nije u sistemu Poverenika, nije usklađen.

Šta informator mora da sadrži

Zakon i Uputstvo propisuju sadržaj koji informator obuhvata, reč „naročito” znači da je to obavezni minimum. Da bi lista bila pregledna, celine se mogu grupisati ovako:

Osnovni podaci i organizacija

Osnovni podaci o organu i o samom informatoru, organizaciona struktura sa organigramom, imena i podaci o rukovodiocima, kao i pravila u vezi sa javnošću rada.

Nadležnosti i postupanje

Nadležnosti, ovlašćenja i obaveze organa, opis postupanja u okviru tih nadležnosti i podaci o sednicama kolegijalnih organa gde ih ima.

Propisi i akti

Propisi koje organ primenjuje u radu, strategije, programi, planovi i izveštaji, kao i akti koji su u postupku pripreme.

Usluge građanima i privredi

Spisak usluga koje organ pruža, opis postupka za dobijanje svake usluge i pregled podataka o pruženim uslugama.

Novac: finansije, nabavke i pomoć

Finansijski podaci i budžet, podaci o javnim nabavkama, podaci o državnoj pomoći, kao i podaci o platama i primanjima. Tu su i podaci o sredstvima rada i objektima, te o nalazima inspekcija i revizija.

Informacije i pristup

Vrste informacija koje organ poseduje i koje su dostupne javnosti, najčešće tražene informacije, opis načina čuvanja nosača informacija i uputstvo kako se podnosi zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.

Rokovi i ažuriranje

Informator nije dokument koji se napiše jednom i zaboravi. Zakon u članu 39 traži da organ redovno proverava tačnost i potpunost podataka i da najkasnije 30 dana od nastanka promene ažurira informator. Promenili ste rukovodioca, cenovnik usluga ili plan javnih nabavki, imate mesec dana da to unesete. Praktično, najbezbednije je ažurirati odmah po promeni, dok se ne zaboravi.

Ko je odgovoran i kolike su kazne

Za tačnost i potpunost podataka, urednu izradu, objavljivanje i redovno ažuriranje informatora odgovoran je rukovodilac organa javne vlasti. Ako organ propusti da izradi i ažurira informator, zakon u članu 46 predviđa novčanu kaznu od 20.000 do 100.000 dinara. Iznos možda ne deluje veliko, ali problem retko ostane na kazni: neusklađen informator je prvo što se vidi kod svake kontrole javnosti rada i kod prijava Poverenika, i baca lošu svetlost na ceo rad organa.

Kako se informator povezuje sa sajtom organa

Ovde ljudi najčešće pobrkaju dve stvari. Informator se objavljuje kroz centralni sistem Poverenika, ali to ne znači da sajt organa nema svoju ulogu. Naprotiv, sajt treba jasno i vidljivo da vodi ka informatoru, a veliki deo podataka iz informatora, kontakt, nadležnosti, usluge, dokumenti i propisi, ionako treba da postoji i na samom sajtu, u skladu sa Uredbom o veb prezentaciji organa. Kada se ta dva ne slažu, na primer na sajtu jedan rukovodilac, u informatoru drugi, to je tačno ono što kontrola primeti prvo.

Tu obično pomažemo organima: da sajt bude uredan, da postoji jasna sekcija i link ka informatoru, i da podaci koji se ponavljaju budu usklađeni i lako se održavaju. Ne pišemo informator umesto organa, jer za njegovu sadržinu odgovara rukovodilac, ali pomažemo oko sajta, oko organizacije i pripreme podataka i oko toga da sve to ostane ažurno. Kako ovo radimo u praksi opisali smo na stranici veb-sajtovi za državne ustanove i preduzeća.

Česte greške

• Stari PDF na sajtu, a ništa u sistemu Poverenika. Posle 2022. to više nije usklađeno.
• Informator koji se ne ažurira. Podaci od pre dve godine gore su nego da ih nema, jer obmanjuju.
• Neslaganje sajta i informatora. Različiti kontakti, imena ili dokumenti na dva mesta.
• Mrtvi linkovi. Dokumenti i obrasci na koje informator upućuje, a koji su u međuvremenu obrisani.

Ako vodite ustanovu ili javno preduzeće i niste sigurni da li je vaš informator i sajt usklađen sa važećim pravilima, javite nam se pa da zajedno prođemo kroz to, bez obaveze. Korisno je pročitati i vodič kako da sajt državne ustanove bude usklađen sa zakonom.

Česta pitanja