Uredba o veb prezentaciji državnih organa: šta propisuje

Kada se govori o tome šta sajt državnog organa mora da ispuni, najčešće se pominje pojam smernica. Smernice postoje i korisne su, ali one su preporuka. Pravu, obavezujuću snagu ima jedan drugi dokument, Uredba o bližim uslovima za izradu i održavanje veb prezentacije organa, objavljena u Službenom glasniku broj 104 iz 2018. godine. Pošto se na nju često poziva, a ređe čita, vredi proći kroz ono što zaista propisuje.

Odakle joj snaga i na koga se odnosi

Uredba ne visi u vazduhu. Doneta je na osnovu Zakona o elektronskoj upravi iz 2018. godine, čiji član 28 obavezuje organ da izradi i održava svoju veb prezentaciju i ovlašćuje Vladu da bliže uredi uslove. Ono što je za mnoge iznenađenje jeste širina primene. Uredba je osnov za organe državne uprave i jedinice lokalne samouprave, dok za ustanove i javna preduzeća deluje pre svega kao referentni okvir, uz propise o transparentnosti (Zakon o javnim preduzećima, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja). U praksi opštinska uprava ove zahteve ispunjava po Uredbi, a dom učenika ili komunalno preduzeće ih primenjuju kao dobru praksu i meru transparentnosti.

Usput, korisno je razlikovati ovu uredbu od jedne slične, koja nosi isti broj glasnika a uređuje uspostavljanje elektronske uprave. Reč je o dva različita propisa, pa pri proveri treba paziti na tačan naziv.

Sadržaj i obavezne celine

Uredba traži da sadržaj bude tačan, ažuran i arhiviran, a da dokumenti budu dostupni i u mašinski čitljivom obliku, kako bi se podaci mogli dalje koristiti. Posebno se izdvaja zahtev koji se tiče naslovne strane. Na njoj se očekuju jasno prepoznatljive celine, među kojima su usluge, vesti, projekti, dokumenti, arhiva, predstavljanje organa, kontakt i mapa sajta. Uz to ide i pregledna navigacija sa putanjom koja pokazuje gde se posetilac nalazi, kao i pretraga po sadržaju. Šire o tome šta na takvom sajtu treba da stoji pišemo u tekstu o sadržaju sajta javnog preduzeća.

Pristupačnost kao izričit zahtev

Pristupačnost u ovoj uredbi nije usputna preporuka, već razrađen zahtev. Traže se tekstualne alternative za slike, mogućnost uvećanja teksta, navigacija tastaturom koja je vizuelno uočljiva i dovoljan kontrast, pri čemu se odnos svetline teksta prema pozadini postavlja na najmanje četiri i po prema jedan. Predviđa se i posebna strana posvećena pristupačnosti, sa kontaktom na koji građani mogu da prijave prepreku. Pošto je tema obimna, posvetili smo joj zaseban vodič o pristupačnosti.

Jezik, pismo i grafika

Uredba upućuje na to da se sajt izrađuje na jeziku i pismu u službenoj upotrebi, što za organe znači da je ćirilica osnovno pismo, dok latinica ili strani jezik mogu da postoje kao dodatak. U delu o grafici zanimljivo je pravilo da se podvučen tekst koristi isključivo za linkove, kako se posetilac ne bi zbunjivao, kao i da baneri ne smeju da ometaju osnovnu, informativnu funkciju sajta.

Domen, bezbednost i smeštaj

Pitanju adrese i smeštaja uredba pristupa ozbiljno. Organi koriste poddomen u okviru državnog prostora, a registraciju ne obavlja komercijalni registar, već nadležna služba Vlade. Sam sajt se čuva u državnom data centru ili na serveru u Republici Srbiji koji ispunjava bezbednosne standarde, uz proveru bezbednosti najmanje jednom godišnje. O ovim pitanjima detaljnije govorimo u tekstu o domenu, hostingu i bezbednosti.

Obaveza koja se ponavlja svake godine

Možda najvažnija promena u načinu razmišljanja jeste to da usklađenost nije jednokratan zadatak. Uredba uvodi samoocenjivanje najmanje jednom godišnje, uz pomoć za to predviđenog softvera, a izveštaj o tome se objavljuje. Drugim rečima, sajt koji je bio usklađen u trenutku izrade vremenom može da izađe iz okvira ako se ne održava, pa se i to mora pratiti.

Kako proveriti da li ste usklađeni

Brzu, neformalnu proveru možete napraviti i sami, pre zvaničnog samoocenjivanja. Otvorite naslovnu stranu i proverite da li se na njoj jasno vide sve tražene celine, od usluga i vesti do dokumenata, arhive i mape sajta. Zatim pogledajte da li je osnovno pismo ćirilica, da li postoji posebna strana o pristupačnosti sa kontaktom za prijavu prepreke i da li dokumenti stoje u čitljivom obliku, a ne kao slike.

Na kraju, proverite adresu i smeštaj: da li je domen odgovarajući, da li sajt radi preko zaštićene veze i kada je poslednji put rađena provera bezbednosti. Ako na bilo koje od ovih pitanja odgovor nije jasan, to je mesto gde treba početi. Ovakva provera nije zamena za zvanično samoocenjivanje, ali brzo pokaže gde su najveće rupe.

Zaključak

Uredba iz 2018. godine je, uprkos suvoparnom nazivu, prilično konkretan dokument koji organima govori ne samo šta sajt treba da ima, nego i kako da bude napravljen i gde da stoji. Najjednostavniji način da se sa njom izađe na kraj jeste da se njeni zahtevi ugrade u sam plan sajta, a ne da se dodaju naknadno. Upravo na toj ideji počiva naša platforma za javni sektor. Ako vam treba pomoć da postojeći sajt uskladite sa ovim zahtevima, javite nam se.

Česta pitanja